• Koji muzički pravci su zastupljeni u tvom setu ?

Od Soul-a ka R'n'B-u, od R'n'B-a ka Hip-Hop-u u varijantama modernog R'n'B-a (kako je to nazvano po časopisima - urban pravac). Dajem sebi tu slobodu DJ-a, jer sam clubbing-ujući sve ove godine naučio da dolazim u klub da bih slušao rad DJ-a. Ja vrtim muziku koja je komercijalna i dolazim u jako nezgodnu situaciju da je publika koja dolazi na te žurke i konzumira privatno tu vrstu muzike prilično zahtevna po pitanju muzičkih želja. Jednostavno ne mogu da shvate da je to scena kao i svaka druga, da disk džokej zna šta treba da pusti i da treba samo da mu dozvole da on njih zabavi. Ja sam se kalio po mnogim beogradskim mestima za to i sad to, hvala bogu, dobro radim.

R'n'B je pravac koji se sedamdesetih godina zvao Rhythm&Blues. Kao što se u modernoj muzici dešava da svakodnevno nastaju novi muzički pravci sa novim imenima - na primer Drum&Bass, koji se prvenstveno zvao Jungle. Sa pojavom Goldie-vog Timeless albuma Jungle je preimenovan u Drum&Bass i time je na neki način Goldie pljunuo na sve to minimalizujući pravac na bubanj i bas. To je novinarski trip, koji je automatski prihvaćen od te prve publike pa se onda raširio i tako je ostao Drum&Bass, a da ne nabrajam gomilu nekih drugih podvrsta i pravaca, koji su nastajali, dolazili i prolazili, a koji su u suštini jedno isto. Glavni primer za to je recimo House. Disco House, Latin House, Tech House i ostali - to je sve House. Rhythm&Blues je preimenovan u Rhythm&Bass. Poslednjih 6, 7 godina R'n'B izvođaci koketiraju sa Hip-Hop izvođacima. Postoji začkoljica kad je sama reč Hip-Hop u pitanju. To nije muzički pravac nego pokret koji podrazumeva grafite, breakdance, DJ-ing i MC-ing, a muzika je zapravo Rap, sto se u međuvremenu izgubilo i Rap sada svi vezuju za old school - kraj osamdesetih početak devedesetih. Sada Hip-Hop albumi imaju dosta R'n'B zvuka u sebi, čak i tvrda Hip-Hop imena kao sto su Wu Thang Clan, Method Man. Busta Rhymes, na primer, koji je potpuno underground i fenomenalan MC, uradi duet sa Mariah-om Carey i to je mainstream muzika. I dalje se po svetu dešavaju MC Battles, a likovi kao sto su gore spomenuti mogu da stanu na crtu svakom novom underground klincu, iako su napravili milione jednim singlom koji su uradili sa nekom MTV zvezdom.

Koliko god ja u svom setu morao ili ne da vrtim komercijalnu muziku, trudim se da uvek bude prisutna neka moja prepoznatljiva nota, da pratim određene producente koji se bave tim zvukom, da ljudi koji dolaze na moje večeri u klub znaju otprilike šta da očekuju. Ja ću da pustim hit koji oni žele da čuju, ali da sve vreme bude prisutan lični pečat, da ne moraju da me vide u klubu, ali da znaju da sam to ja pustio, što mi se i dešava. Kada ovo pričam mislim prvenstveno na Pharrell Williams-a, odnosno producente pod imenom Neptunes, još poznatije pod imenom N.E.R.D, koji su radili sve albume od underground imena poput Clips-a do Britney Spears i Justin Timberlake-a i trenutno rade novog Lenny Kravitz-a. Nesto što je od njih izašlo, a da je prethodna dva meseca ostavilo veliki utisak na mene je novi album od Kelis koji je vrhunski isproduciran. Neptunes su doneli nešto novo, a opet, veoma minimalističko u taj zvuk. Tu ne moze da se čuje previse nekih zvukova i semplova kao kod recimo Dr Dre-a. Imaju prepoznatljiv clap, kick, bass koji meni kao DJ-u jako prija jer je Hip-Hop muzika tako dinamična da ja za deset minuta promenim tri, četiri pesme koje inače kratko traju. Mixevi su dinamični i poenta je u stvaranju tog hype-a, konstantnog pumpanja atmosfere kroz muziku i taj brz i odsečan mix, a meni, na primer, Neptunes, DJ Premier ili Dr. Dre pružaju tu mogućnost svojom produkcijom.

• Kaži nam nešto o koncepciji tvoje Funk Biscuits večeri u klubu Cvijeta.

Cvijeta je mesto gde uglavnom izlaze stariji ljudi, a na R'n'B večeri po nekom nepisanom pravilu dolazi mlađa ekipa, mislim na decu od sedamnaest, osamnaest godina. Ovo veče mi daje slobodu da se ja striktno držim crnog zvuka, što mi privatno najviše i leži - od Soul-a preko Funk-a i Jazz-a do Disco-a. To je muzika iz koje su nastali Hip-Hop i R'n'B. Nekad naiđem na odobravanje, nekad ne. Publika je ovde, nažalost, dobrim delom neobrazovana po pitanju muzike, pa čak i ove muzike koja je komercijalna, a šta da očekujemo tek za muziku poput Drum&Bass-a, koja mi je takođe jako bliska. Ja sam ispekao svoj zanat na nekim drugim mestima, na raznim oblicima DJ-inga i konačno sam se vratio svom matičnom obliku koji sam započeo još '95. u Soul Food-u - mali klub, crna muzika, i potpuna sloboda aktivnog učestvovanja DJ-a sa masom. To je potrebno jer je ovo takav grad, a neki DJ-evi nailaze na otpor od strane publike jer nemaju kontakt sa njom. Sticajem okolnosti ja imam kontakt sa publikom koja mi dolazi na večeri - sve zarad dobre žurke. Jako je bitno da DJ poznaje te ljude, da zna kad sta treba da pusti, ne bi li atmosfera dostigla svoj vrhunac.

• Ti koristiš i ploče i diskove. Kako se snalaziš u tome ?

Prvo sa čega sam počeo da radim bile su vinili. Zbog života u Beogradu i Srbiji uopšte nemogućnost konstantne nabavke vinila me je prepolovila tako da pola seta vrtim sa diskova, a pola sa ploča. Da u Beogradu postoji izvor muzike, ja bih naravno kompletno svoj set bazirao na pločama, ali je trenutno takva situacija da je to nemoguće. Pogotovo sada kad je R'n'B i Hip-Hop muzika najveći mainstream svuda u svetu i postoji takva hiperprodukcija, da jednostavno moram da budem na internetu, da pratim nova izdanja svakoga dana i da skidam muziku ne bih li mogao to publici da prezentujem. Još jedna bitna stvar je da su vinili skupi, a plate Dj-eva u Beogradu daleko ispod bilo kog svetskog nivoa i ljudi koji ovde iskljucivo rade sa ploča moraju da imaju drugi dobro plaćeni posao da bi sebi mogli da priušte konstantan priliv nove muzike. Setovi se ovde plaćaju od 50 do 200 evra u zavisnosti od Dj-a, pravca, kluba, jedan vinil košta najmanje 10 evra, a treba ispratiti mesečno sva nova izdanja... Nije sjajna situacija. Onog momenta kad se podigne standard građana, kad se budu automatski podigle i DJ-evima plate, kad dođu distributeri ovde, sve će biti mnogo lepše.

• Da li te puštanje muzike sa diskova ograničava tehnički na neki način ?

Apsolutno ne. Ranije jeste zato što do pre par godina nisu postojale sprave koje omogućavaju da radiš sa diskovima isto kao i sa pločama. Sada Pionir 800 ima vinyl opciju i sve mogućnosti su ti dozvoljene kao i na gramofonima. Činjenica je da se sva velika svetska imena lagano prebacuju sa gramofona na CD player-e, što govori da su te sprave dovedene do savršenstva. Jedino može da se postavi pitanje kvaliteta zvuka sa CD-a ako to već nije original, ali zato postoje programi kao što je Sound Forge, koji dozvoljavaju da fajl koji si skinuo možes da prilagodiš, sto ja i radim da se to ne bi osetilo u klubu. Dešavalo mi se da uzmem prazan loop iz sredine pesme koja počinje vokalom i nalepim ga na početak da bih mogao lakše da je uklopim u mix. To je stvorilo potpuno novu dimenziju DJ-inga.

• Na R'n'B večerima izgleda da vlada nepisano dress-code pravilo koje podrazumeva `fancy` odeću. Šta mislis o tome ?

Poslednjih pola godine, od kad je eksplodirala ta scena ovde, iako se ljudi oblače fancy to nije tako. Možda to jesu fancy žurke u inostranstvu koje posećuje krem tog grada, što nije pravilo kod nas. Ovde postoji jako mlada publika koja uzme novac to veče od mame i tate da bi izašla u grad i oni ne mogu da budu fancy osim ako nisu deca nekih bogataša. Underground publika iz koje i ja potičem i još uvek sam u toj priči na neki nacin dolazi na te večeri i vidim da nemaju mnogo problema sa tim. Mogu da imaju problem sa MTV muzikom, ali neosporan je kvalitet tog zvuka, što produkcijski, što vokalno. To je ipak vokalna muzika. Slažem se da to ne može da se poklopi sa svačijim ukusom, ali je ipak najpopularniji pravac već jako dugo u svetu, a poslednjih godinu dana i kod nas.