• Reci nam nešto o tvom viđenju DJ-inga i stavu koji bi DJ trebalo da ima dok nastupa ?

Citirao bih mog prijatelja DJ Troleta: “Nema DJ-a bez clubber-a!” :). To se može tumačiti u smislu da se ne može biti DJ ako nema clubber-a kojima bi DJ pravio zabavu, puštao muziku, što je naravno tačno, ali se može interpretirati i u drugom smislu: “Niko ne može biti dobar DJ, ako nije clubber.” E, takav stav meni savršeno odgovara, zato što lično imam problem sa DJ-evima kod kojih primećujem odsustvo bilo kakvog iskustva zbližavanja sa muzikom pre svega, ali naravno i sa plesom. Moja ideja DJ-inga je sledeća – osnovno mi je “klupski DJ-ing” – znači, bitan mi je izbor numera, njihovo međusobno kombinovanje, biranje pravog trenutka za puštanje odgovarajuće numere (selectah trip DJ-inga) – ali, oplemenjeno turntablist elementima. Čak i više od toga – obogaćeno zabavljačkim momentima: plesom, odgovarajućim vizualnim imidžom, ponekad i stvarima koje se ne očekuju od DJ-a: MC-ing (toastin’ trip), pravljenje koktela, žongliranje, služenje pića, objašnjavanje posetiocima kluba gde se nalazi toalet, objašnjavanje posetiocima kluba gde se nalaze ;), opravka tehničke opreme kluba (ozvučenja) na licu mesta, izbacivanje gostiju koji se nedolično ponašaju, i sl. :)

• Koliko jedan DJ može da napreduje tehnički? Da li misliš da postoji granica u napredovanju ili uvek postoji korak dalje?

Moj stav oko napredovanja uopšte je: “Ako je neko to mogao da uradi, mogu i ja da ponovim.” Naravno, za određene ljudske delatnosti i napredovanje u vezi sa njima je potrebno imati određene psihofizičke predispozicije, ali sam uveren da bilo ko, kome je omogućeno da konstantno vežba, može tehnički napredovati u DJ-ingu do savršenstva. Sa druge strane, da bismo mogli da tvrdimo napredak moramo biti u stanju da kažemo da je nešto bolje od nečeg drugog, što ukazuje na to da mora postojati određeni standard prema kojem se donosi sud o napretku. To znači da u nekom smislu, da bi bilo napretka mora postojati granica – ako ništa više, barem etimološki, latinizam progres nam daje smernicu u takvom razmišljanju jer ta reč bukvalno znači “kretati se ka nečemu”. To će reći da je moguće da postoji granica u vidu standarda, pa time i napredak, ali da se ta granica može promeniti nečim što se može nazvati “revolucija”. Ta “revolucija”, u ovom slučaju nova veština u okviru veštine DJ-inga, se ne bi tretirala kao napredak već kao promena standarda u odnosu na koji tek ima smisla govoriti o napretku. Dalje bismo mogli reći na osnovu toga, da se u DJ-ingu može samo individualno napredovati učeći nešto što je neko izmislio/otkrio i radeći to bolje, ali bi se na kolektivnom planu, na nivou čitave tradicije DJ-inga kao veštine, svaka novost u okviru veštine tumačila kao novi stil u umetnosti – nešto što se pojavilo i što svako može ponoviti bolje ili lošije od onoga ko je to prvi uradio.

• Scratch kao veština? Kako se scratch uklapa u ritmove različitih brzina (Hip-Hop, House, Jungle/Drum&Bass…)? Da li bi taj aspekt DJ-inga, koji je ovde zapostavljen, mogao da se razvije i da li bi to interesovalo ljude?

Scratch kao veština je jedan od osnovnih elemenata veštine stvaranja novih zvučnih (muzičkih) celina od zvukova nasnimljenih na gramofonske ploče, pomoću (obično) 2 gramofona povezana miksetom – veštine koja se naziva turntablism. Turntablism je, inače, kao posebna veština “muziciranja” na gramofonima nastala unutar tradicije DJ-inga kako se ona razvijala u okviru Hip-Hop kulture. Scratch kao takav – u bilo kom obliku da se javlja, na bilo kojoj brzini ritma, u bilo kom muzičkom žanru, ima ulogu koju ima bilo koji drugi muzički instrument. Može se koristiti (i korišćen je :) ) za stvaranje pozadine u kompoziciji, prelaza, solo-deonice, a sve to u skladu sa melodijsko-harmonijskim i ritmičkim zakonitostima koje važe i za ostale muzičke instrumente tj. zvučne celine proizvedene tim instrumentima. Što se tiče turntablism-a kod nas, on je u skladu sa dugogodišnjim pogrešnim poimanjem Hip-Hop kulture bio ograničen na “pojavljivanje u javnosti” isključivo preko scratching-a i to u “muzičkim projektima” “muzičara” iz najrazličitijih žanrova. Sa opštim poboljšanjem svesti o Hip-Hop kulturi, a poznajući kvalitete i entuzijazam ovdašnjih turntablist-a: Munje, Uce-a, Ko6a33-a, Big daddy-ja, Mixmaster Boleta, i mlađih: Lakija, I Ron-a, verujem da će se turntablism kao element Hip-Hop kulture sve brže razvijati kod nas. Mislim da bi organizovanje jednog redovnog zvaničnog turntablist takmičenja ili festivala, moglo da stvori atmosferu u kojoj će biti lakše popularizovati taj vid DJ-inga i privući mlađe, potencijalne turntablist DJ-eve. U klupskom kontekstu, mislim da bi i kod nas i globalno, turntablism trebalo da postoji u razumnoj meri – kao artistički dodatak, zabavni performans u setu određenog DJ-a, ali ne verujem da clubber-e preterano interesuje da se zabavljaju uz DJ-a koji besomučno scratch-uje i izvodi ostale turntablist trikove, a ne pušta “zabavnu” muziku. ;)

• Šta najviše voliš da vrtiš i koja muzika ti pruža najviše mogućnosti za pokazivanje DJ skills-a?

Stvarno ne znam. Mnogo toga zavisi od publike, prostora (klubova), onoga što se globalno događa u određenim muzičkim pravcima – koliko je interesantne nove muzike… Trenutno, npr. više uživam na zabavama na kojima se pušta (na kojima puštam) Hip-Hop, R'n'B, Soul, odnosno tzv. “urban music”, nego na Drum&Bass zabavama, ali to je sve stvar raspoloženja… Da bih bio konkretniji, evo reći ću da se u nekoj bližoj budućnosti npr. najviše radujem gostovanju DJ Jazzmate-u na njegovoj zabavi Da Joint, u klubu Cvijeta u petak 13. februara 2004. Verujem da je to zbog toga što mi se pruža prilika da u tehnički odlično opremljenom klubu, puštam najrazličitije vrste muzike, odnosno kompozicije koje me oduševljavaju, za ljude koji su u beogradskom clubbingu publika najotvorenijeg duha, a kakve Jazzmate okuplja na svojim zabavama. Jednostavno, imam predosećaj da ću se tu osećati slobodnije i opuštenije nego na većini zabava na kojima sam radio u poslednje vreme. Što se tiče veština i klasičnih trikova verovatno Hip-Hop beat-ovi daju najviše mogućnosti za izvođenje istih (zato što je turntablism najrazvijeniji za Hip-Hop beat-ove, zato što su ploče uglavnom na 33 obrtaja i t.d), ali u principu, svaki muzički žanr daje manje-više dovoljno mogućnosti dobrom DJ-u da u set inkorporira i pokazivanje sopstvenih veština.